ŠTA SU NEUROZE?
 
NEUROZE NISU NAJTEŽI PSIHIČKI POREMEĆAJI
NEUROZE NISU NEŠTO ŠTO BI TREBALO DA TE ONEMOGUĆAVA DA ŽIVIŠ NORMALNO
NEUROZE NISU ZNAK DA ZA TEBE NEMA MESTA, AKO ŽELIŠ DA BUDEŠ TU
NEUROZE JESU POSLEDICE PRETERANIH REAKCIJA NAŠEG UMA I TELA NA POJEDINE IDEJE I/ILI SITUACIJE
NEUROZE JESU, NAŽALOST, PRATEĆA POJAVA SAVREMENOG ŽIVOTA U KOM SE ČOVEK SVE JASNIJE OTUĐUJE OD SVOJE PRAVE PRIRODE I PRAVA DA BUDE SLOBODAN U TELU I DUHU
PREPOZNATE NEUROZE JESU ZNAK DA NISI SAM U TOME I DA NE TREBA DA SE STIDIŠ DA POTRAŽIŠ POMOĆ
 
NEUROZE TAKOĐE JESU PSIHIČKI POREMEĆAJI KOD KOJIH JE JEDNA OD OSNOVNIH KARAKTERISTIKA POSTOJANJE PATOLOŠKOG STRAHA
STRAH SE KOD NEUROZA ISPOLJAVA ZAVISNO OD SAMOG TIPA LIČNOSTI OBOLELOG
OBOLELI NIKAD TRAJNO NE GUBE PRAVI ODNOS PREMA REALNOSTI I NISU SKLONI KA RAZVOJU PSIHOTIČNIH POREMEĆAJA
UGLAVNOM SU POREMEĆAJI HRONIČNOG TIPA
AKO IMATE NEKI OD SIMPTOMA IZ NEKE OD SLEDEĆIH GRUPA SIMPTOMA, MOŽDA IMATE PROBLEMA VEZANIH ZA NEKI OD NEUROTIČNIH POREMEĆAJA
 
 
AGORAFOBIJA
STRAH I IZBEGAVANJE GUŽVI
STRAH I IZBEGAVANJE JAVNIH MESTA
STRAH OD SAMOSTALNOG PUTOVANJA
STRAH OD VOŽNJE GRADSKIM SAOBRAĆAJEM
STRAH OD ODVAJANJE OD KUĆE BEZ PRATIOCA
STRAH OD NEPOZNATIH DELOVA GRADA
STRAH OD OSTAJANJA SAM KOD KUĆE
STRAH OD ČEKANJA U REDU
 
 
SOCIJALNA FOBIJA
STRAH OD JAVNOG NASTUPA
IZBEGAVANJE ODREĐENIH SOCIJALNIH SITUACIJA
STRAH OD ZNOJENJA, CRVENJENJA, NESVESTICE U ODREĐENOM DRUŠTVU
OSEĆANJE ZBUNJENOSTI PRED DRUGIM, NEPOZNATIM LJUDIMA / AUTORITETIMA / ODREĐENIM TIPOVIMA LJUDI / DRUGIM POLOM
STRAH DA SE NE ISPADNE SMEŠAN, GLUP, NEUREDAN
NELAGODNOST KADA JE OSOBA POSMATRANA
STRAH DA SE NEŠTO RADI, POKAZUJE, IZVODI PRED DRUGIMA, JEDE
STRAH OD MOGUĆE KRITIKE
STRAH OD MOGUĆE NEPRIHVAĆENOSTI OD STRANE DRUŠTVA
INTENZIVNA MENTALNA AKTIVNOST DA BI SE IZBEGLE POTENCIJALNO NEPRIJATNE SOCIJALNE SITUACIJE.
 
 
PANIČNI POREMEĆAJ
NAPAD STRAHA U RAZLIČITIM SITUACIJAMA I BEZ PREPOZNATLJIVOG UZROKA STRAHA
IZMEĐU NAPADA SE JAVLJA STRAH OD BUDUĆEG NAPADA, ILI OD NJEGOVIH POSLEDICA (STRAH OD GUBITKA KONTROLE, OD LUDILA, SMRTI)
NAPAD STRAHA MOŽE BITI PRAĆEN LUPANJEM SRCA, PREZNOJAVANJEM, PODRHTAVANJEM
NAPAD STRAHA MOŽE BITI PRAĆEN DOŽIVLJAJEM GUŠENJA, OSEĆAJEM NELAGODE ILI BOLOM U GRUDIMA, MUKOM, SMETNJAMA U STOMAKU
NAPAD STRAHA MOŽE BITI PRAĆEN GUBITKOM SVESTI O SVOM IDENTITETU, REALNOSTI (NE ZNAM GDE SAM), VRTOGLAVICOM
STRAH OD UMIRANJA
NAPAD STRAHA UZ UTRNULOST, POJAVU TOPLIH / HLADNIH TALASA PO TELU.
GENERALIZOVANA ANKSIOZNOST
STRAH I ZABRINUTOST KOJI DUGO TRAJU, PRETERANI SU, PRETERNO SE IZRAŽAVAJU, I ODNOSE SE NA VIŠE OBJEKATA.
OSEĆANJE “KAO NA IVICI DA SE PUKNE”.
LAKO ZAMARANJE.
SMANJENA KONCENTRACIJA.
RAZDRAŽLJIVOST.
MIŠIĆNA NAPETOST.
POREMEĆAJI SPAVANJA.
“SLOBODNO LEBDEĆI STRAH”, STRAH OD NEČEG NEODREĐENOG.
STALNA PREOKUPIRANOST BRIGAMA KOJA ONEMOGUĆUJE NORMALNO FUNKCIONISANJE.
 
 
HIPOHONDRIJA
UPORNO VEROVANJE DA JE PRISUTNO NEKO TELESNO OBOLJENJE KOJE SE NALAZI IZA POSTOJEĆIH SENZACIJA (SIMPTOMA), IAKO NE POSTOJI ADEKVATNO OBJEKTIVNO MEDICINSKO POTKREPLJENJE
UPORNO ODBIJANJE SAVETA LEKARA NA OSNOVU OBJEKTIVNIH MEDICINSKIH NALAZA
POTREBA ZA BROJNIM NEPOTREBNIM MEDICINSKIM PRETERAGAMA
STALNA PREOKUPACIJA TELESNIM SENZACIJAMA KOJE SE SHVATAJU KAO SIMPTOMI I KOJI SE ODNOSE NA VIŠE SISTEMA U ORGANIZMU
STRAH DA JE OSOBA OBOLELA OD NEKE TEŽE BOLESTI.
DISOCIJATIVNI/KONVERZIVNI POREMEĆAJ-HISTERIJA
NESPOSOBNOST PRISEĆANJA VAŽNIH LIČNIH PODATAKA, SKORAŠNJIH DOGAĐAJA KOJI SU VEZANI SA STRESOMTRAUMAMA (DISOCIJATIVNI GUBITAK PAMĆENJA)
SIMPTOMI PROMENE SENZIBILITETA BEZ POSTOJANJA DOKAZA O POSTOJANJU FIZIČKE BOLESTI KOJA BI TO IZAZVALA (BOL, ANESTEZIJA, SLABOVIDOST, GLUVOĆA…)
SIMPTOMI PROMENE MOTORIKE, BEZ DOKAZA O PRISUSTVU FIZIČKE BOLESTI (PARALIZE, POREMEĆAJI KOOORDINACIJE, GRČEVI, TIKOVI, ZAMUCKIVANJE, BEZGLASNOST…)
DISOCIJATIVNI I KONVERZIVNI SIMPTOMI MOGU DA IMITIRAJU SVA POZNATA MEDICINSKA, POSEBNO NEUROLOŠKA OBOLJENJA!
NEOČEKIVANI ODLAZAK OD KUĆE SA NESPOSOBNOŠĆU SEĆANJA SOPSTVENE PROŠLOSTI, I SA IZMENOM IDENTITETA
SMANJENJE ILI ODUSUSTVO VOLJNIH POKRETA U DUŽEM PERIODU (DISOCIJATIVNI STUPOR)
SOMATOFORMNI POREMEĆAJI (SRČANA NERVOZA, GASTRIČNA NERVOZA, PSIHOGENI: IRITABILNI KOLON, KAŠALJ, UČESTALO MOKRENJE, OPSTIPACIJA, LUMBAGO, BOLOVI U RAZNIM PREDELIMA, GLAVOBOLJA…)
RAZLIČITE TELESNE SMETNJE U ODSUSTVU RELEVANTNIH MEDICINSKIH NALAZA
VEĆI BROJ TELESNIH SIMPTOMA ZA KOJE NIJE NAĐENO ODGOVARAJUĆE MEDICINSKO OBJAŠNJENJE
SOMATOFORMNI SIMPTOMI MOGU POTICATI OD BILO KOG ORGANSKOG SISTEMA
SOMATOFORMNE BOLESTI NE KARAKTERIŠE TOLIKO STRAH OD BOLESTI, KOIKO SAMA PRIRODA SIMPTOMA / SENZACIJA KOJE OSEĆAJU.
 
 
DEPRESIVNA NEUROZA
OSEĆANJE TUGE KOJE PREDUGO TRAJE
OBESHRABRENOST, NESPOKOJSTVO, BEZNADEŽNOST KOJI TAKOĐE PREDUGO TRAJU
GUBITAK INTERESOVANJA ZA MNOGE STVARI U ŽIVOTU, ”NIŠTA NEMA SMISLA”
MANJE VOĐENJE RAČUNA O LIČNOJ HIGIJENI I IZGLEDU
SMANJENA RADNA SPOSOBNOST
PROMENA RASPOLOŽENJA, OD TUŽNOG I MALODUŠNOG DO SKORO NORMALNOG.
 
 
OSTALI POREMEĆAJI
tu spadaju:
Specifične fobije- FOBIJE KOJE MOGU DA SE ODNOSE NA BILO KOJI, OD MNOGIH OBJEKATA, PREDMETA I SITUACIJA
POSTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ
Mešovito stanje depresije i straha 
Poremećaji prilagođavanja
Akutna reakcija na stres 
Neurastenija (KARAKTERISTIČAN SIMPTOM, UPORNO I VEOMA NEPRIJATNO OSEĆANJE UMORA POSLE PSIHIČKOG I MINIMALNOG FIZIČKOG NAPORA.)
Sindrom depersonalizacije i derealizacije
Opsesivno kompulsivni poremećaj – OKP
Prisilne misli i radnje koje se stalno ponavljaju 
STALNA/ČESTA ZABRINUTOST MISLIMA DA ĆE SE NEŠTO LOŠE DESITI, SEBI ILI DRUGIMA.
OPTEREĆENOST MISLIMA PO KOJIMA BI OSOBA MOGLA DA URADI NEŠTO LOŠE.
STRAH OSOBE DA BI MOGLA DA URADI NEŠTO NEMORALNO/LOŠE.
STRAH OD PRLJAVŠTINE, ZARAZE.
PREVELIKA TEŽNJA KA UREDNOSTI, HIGIJENI, TAČNOSTI, SIMETRIJI.
PRETERANA PROVERA ELEKTRIČNIH UREĐAJA, VRATA, SVEGA SVEGA ŠTO BI MOGLO DA DOVEDE DO NEKE OPASNOSTI.
PRETERANO PONAVLJANJE NEKIH RADNJI, NEBILI SE ŠTO BEZBEDNIJE OBAVILE (PROLAZAK KROZ VRATA, PRELAZAK PREKO ULICE)
SAKUPLJANJE STARIH NOVINA, PAPIRIĆA, RAČUNA, ZBOG STRAHA DA SE NE IZGUBI NESTO VREDNO.
OBOLELI STALNO PROVERAVA DA NEKOG NIJE POVREDIO.
PRETERANI RITUALI ČIŠĆENJA, SPREMANJA, NAMEŠTANJA STVARI PO POSEBNOM REDU.
 
LITERATURA:
PSIHIJATRIJA/NEUROZE; LJUBOMIR ERIĆ, PREDRAG KALIČANIN
KLINIČKA PSIHIJATRIJA; PROF.DR SCI.MED. JOVAN MARIĆ