Get Adobe Flash player

Strah uvek dolazi iz neznanja.

Emerson


Šta su neuroze?

  • Neuroze NISU najteži psihički poremećaji
  • Neuroze NISU nešto što bi trebalo da te onemogućava da živiš normalno
  • Neuroze NISU znak da za tebe nema mesta, ako želiš da budeš tu
  • Neuroze JESU posledice preteranih reakcija našeg uma i tela na pojedine ideje i/ili situacije
  • Neuroze JESU, nažalost, prateća pojava savremenog života u kom se čovek sve jasnije otuđuje od svoje prave prirode i prava da bude slobodan u telu i duhu
  • Prepoznate neuroze JESU znak da nisi sam u tome i da ne treba da se stidiš da potražiš pomoć
  • Neuroze takođe jesu psihički poremećaji kod kojih je jedna od osnovnih karakteristika postojanje patološkog straha
  • Strah se kod neuroza ispoljava zavisno od samog tipa ličnosti obolelog
  • Oboleli nikad trajno ne gube pravi odnos prema realnosti i nisu skloni ka razvoju psihotičnih poremećaja
  • Uglavnom su poremećaji hroničnog tipa
  • Ako imate neki od simptoma iz neke od sledećih grupa simptoma, možda imate problema vezanih za neki od neurotičnih poremećaja

Agorafobija

  • Strah i izbegavanje gužvi
  • Strah i izbegavanje javnih mesta
  • Strah od samostalnog putovanja
  • Strah od vožnje gradskim saobraćajem
  • Strah od odvajanje od kuće bez pratioca
  • Strah od nepoznatih delova grada
  • Strah od ostajanja sam kod kuće
  • Strah od čekanja u redu

Socijalna fobija

  • Strah od javnog nastupa
  • Izbegavanje određenih socijalnih situacija
  • Strah od znojenja, crvenjenja, nesvestice u određenom društvu
  • Osećanje zbunjenosti pred drugim, nepoznatim ljudima / autoritetima / određenim tipovima ljudi / drugim polom
  • Strah da se ne ispadne smešan, glup, neuredan
  • Nelagodnost kada je osoba posmatrana
  • Strah da se nešto radi, pokazuje, izvodi pred drugima, jede
  • Strah od moguće kritike
  • Strah od moguće neprihvaćenosti od strane društva
  • Intenzivna mentalna aktivnost da bi se izbegle potencijalno neprijatne socijalne situacije.

Panični poremećaj

  • Napad straha u različitim situacijama i bez prepoznatljivog uzroka straha
  • Između napada se javlja strah od budućeg napada, ili od njegovih posledica (strah od gubitka kontrole, od ludila, smrti)
  • Napad straha može biti praćen lupanjem srca, preznojavanjem, podrhtavanjem
  • Napad straha može biti praćen doživljajem gušenja, osećajem nelagode ili bolom u grudima, mukom, smetnjama u stomaku
  • Napad straha može biti praćen gubitkom svesti o svom identitetu, realnosti (ne znam gde sam), vrtoglavicom
  • Strah od umiranja
  • Napad straha uz utrnulost, pojavu toplih / hladnih talasa po telu.

Generalizovana anksioznost

  • Strah i zabrinutost koji dugo traju, preterani su, preterno se izražavaju, i odnose se na više objekata.
  • Osećanje “kao na ivici da se pukne”.
  • Lako zamaranje.
  • Smanjena koncentracija.
  • Razdražljivost.
  • Mišićna napetost.
  • Poremećaji spavanja.
  • “Slobodno lebdeći strah”, strah od nečeg neodređenog.
  • Stalna preokupiranost brigama koja onemogućuje normalno funkcionisanje.

Hipohondrija

  • Uporno verovanje da je prisutno neko telesno oboljenje koje se nalazi iza postojećih senzacija (simptoma), iako ne postoji adekvatno objektivno medicinsko potkrepljenje
  • Uporno odbijanje saveta lekara na osnovu objektivnih medicinskih nalaza
  • Potreba za brojnim nepotrebnim medicinskim preteragama
  • Stalna preokupacija telesnim senzacijama koje se shvataju kao simptomi i koji se odnose na više sistema u organizmu
  • Strah da je osoba obolela od neke teže bolesti.

Disocijativni/konverzivni poremećaj-histerija

  • Nesposobnost prisećanja važnih ličnih podataka, skorašnjih događaja koji su vezani sa stresomtraumama (disocijativni gubitak pamćenja)
  • Simptomi promene senzibiliteta bez postojanja dokaza o postojanju fizičke bolesti koja bi to izazvala (bol, anestezija, slabovidost, gluvoća…)
  • Simptomi promene motorike, bez dokaza o prisustvu fizičke bolesti (paralize, poremećaji kooordinacije, grčevi, tikovi, zamuckivanje, bezglasnost…)
  • Disocijativni i konverzivni simptomi mogu da imitiraju sva poznata medicinska, posebno neurološka oboljenja!
  • Neočekivani odlazak od kuće sa nesposobnošću sećanja sopstvene prošlosti, i sa izmenom identiteta
  • Smanjenje ili odusustvo voljnih pokreta u dužem periodu (disocijativni stupor)

  • Somatoformni poremećaji (srčana nervoza, gastrična nervoza, psihogeni: iritabilni kolon, kašalj, učestalo mokrenje, opstipacija, lumbago, bolovi u raznim predelima, glavobolja…)
  • Različite telesne smetnje u odsustvu relevantnih medicinskih nalaza
  • Veći broj telesnih simptoma za koje nije nađeno odgovarajuće medicinsko objašnjenje
  • Somatoformni simptomi mogu poticati od bilo kog organskog sistema
  • Somatoformne bolesti ne karakteriše toliko strah od bolesti, koiko sama priroda simptoma / senzacija koje osećaju.

Depresivna neuroza

  • Osećanje tuge koje predugo traje
  • Obeshrabrenost, nespokojstvo, beznadežnost koji takođe predugo traju
  • Gubitak interesovanja za mnoge stvari u životu, ”Ništa nema smisla”
  • Manje vođenje računa o ličnoj higijeni i izgledu
  • Smanjena radna sposobnost
  • Promena raspoloženja, od tužnog i malodušnog do skoro normalnog.

Ostali poremećaji

  • Specifične fobije-fobije koje mogu da se odnose na bilo koji, od mnogih objekata, predmeta i situacija
  • Postraumatski stresni poremećaj
  • Mešovito stanje depresije i straha
  • Poremećaji prilagođavanja
  • Akutna reakcija na stres
  • Neurastenija (karakterističan simptom, uporno i veoma neprijatno osećanje umora posle psihičkog i minimalnog fizičkog napora.)
  • Sindrom depersonalizacije i derealizacije

Opsesivno kompulsivni poremećaj – OKP

  • Prisilne misli i radnje koje se stalno ponavljaju
  • Stalna/česta zabrinutost mislima da će se nešto loše desiti, sebi ili drugima.
  • Opterećenost mislima po kojima bi osoba mogla da uradi nešto loše.
  • Strah osobe da bi mogla da uradi nešto nemoralno/loše.
  • Strah od prljavštine, zaraze.
  • Prevelika težnja ka urednosti, higijeni, tačnosti, simetriji.
  • Preterana provera električnih uređaja, vrata, svega svega što bi moglo da dovede do neke opasnosti.
  • Preterano ponavljanje nekih radnji, nebili se što bezbednije obavile (prolazak kroz vrata, prelazak preko ulice)
  • Sakupljanje starih novina, papirića, računa, zbog straha da se ne izgubi nesto vredno.
  • Oboleli stalno proverava da nekog nije povredio.
  • Preterani rituali čišćenja, spremanja, nameštanja stvari po posebnom redu.


Literatura:
Psihijatrija/neuroze; Ljubomir Erić, Predrag Kaličanin
Klinička psihijatrija; Prof.dr sci.med. Jovan Marić