O neurozi

Šta su neuroze?

Neuroze NISU najteži psihički poremećaji.
Neuroze NISU nešto što bi trebalo da te onemogućava da živiš normalno.
Neuroze NISU znak da za tebe nema mesta, ako želiš da budeš tu.
Neuroze JESU posledice preteranih reakcija našeg uma i tela na pojedine ideje i/ili situacije.
Neuroze JESU, nažalost, prateća pojava savremenog života u kom se čovek sve jasnije otuđuje od svoje prave prirode i prava da bude slobodan u telu i duhu.
Prepoznate neuroze JESU znak da nisi sam u tome i da ne treba da se stidiš da potražiš pomoć.
Neuroze takođe jesu psihički poremećaji kod kojih je jedna od osnovnih karakteristika postojanje patološkog straha.
Strah se kod neuroza ispoljava zavisno od samog tipa ličnosti obolelog
Oboleli nikad trajno ne gube pravi odnos prema realnosti i nisu skloni ka razvoju psihotičnih poremećaja.
Uglavnom su poremećaji hroničnog tipa.
Ako imate neki od simptoma iz neke od sledećih grupa simptoma, mozda imate problema vezanih za neki od neurotičnih poremećaja

 

Agorafobija
- Strah i izbegavanje gužvi.
- Strah i izbegavanje javnih mesta.
- Strah od samostalnog putovanja.
- Strah od vožnje gradskim saobraćajem.
- Strah od odvajanje od kuće bez pratioca.
- Strah od nepoznatih delova grada.
- Strah od ostajanja sam kod kuće.
- Strah od čekanja u redu.

Socijalna fobija
- Strah od javnog nastupa.
- Izbegavanje određenih socijalnih situacija.
- Strah od znojenja, crvenjenja, nesvestice u određenom društvu.
- Osećanje zbunjenosti pred drugim, nepoznatim ljudima/autoritetima/određenim tipovima ljudi/drugim polom.
- Strah da se ne ispadne smešan, glup, neuredan.
- Nelagodnost kada je osoba posmatrana.
- Strah da se nešto radi, pokazuje, izvodi pred drugima, jede.
- Strah od moguće kritike.
- Strah od moguće neprihvaćenosti od strane društva.
- Intenzivna mentalna aktivnost da bi se izbegle potencijalno neprijatne socijalne situacije.


Panični poremećaj
- Napad straha u različitim situacijama i bez prepoznatljivog uzroka straha.
- Između napada se javlja strah od budućeg napada, ili od njegovih posledica (strah od gubitka kontrole, od ludila, smrti).
- Napad straha može biti praćen lupanjem srca, preznojavanjem, podrhtavanjem.
- Napad straha može biti praćen doživljajem gušenja, osećajem nelagode ili bolom u grudima, mukom, smetnjama u stomaku.
- Napad straha može biti praćen gubitkom svesti o svom identitetu, realnosti (ne znam gde sam), vrtoglavicom.
- Strah od umiranja.
- Napad straha uz utrnulost, pojavu toplih/hladnih talasa po telu.

Generalizovana anksioznost
- Strah i zabrinutost koji dugo traju, preterani su, preterno se izražavaju, i odnose se na više objekata.
- Osećanje “kao na ivici da se pukne”.
- Lako zamaranje.
- Smanjena koncentracija.
- Razdražljivost.
- Mišićna napetost.
- Poremećaji spavanja.
- “Slobodno lebdeći strah”, strah od nečeg neodređenog.
- Stalna preokupiranost brigama koja onemogućuje normalno funkcionisanje.
 

Hipohondrija
- Uporno verovanje da je prisutno neko telesno oboljenje koje se nalazi iza postojećih senzacija (simptoma), iako ne postoji adekvatno objektivno medicinsko potkrepljenje.
- Uporno odbijanje saveta lekara na osnovu objektivnih medicinskih nalaza.
- Potreba za brojnim nepotrebnim medicinskim preteragama.
- Stalna preokupacija telesnim senzacijama koje se shvataju kao simptomi i koji se odnose na više
sistema u organizmu.
- Strah da je osoba obolela od neke teže bolesti.

Disocijativni/konverzivni poremećaj-histerija
- Nesposobnost prisećanja važnih ličnih podataka, skorašnjih događaja koji su vezani sa stresomtraumama (disocijativni gubitak pamćenja).
- Simptomi promene senzibiliteta bez postojanja dokaza o postojanju fizičke bolesti koja bi to izazvala (bol, anestezija, slabovidost, gluvoća...).
- Simptomi promene motorike, bez dokaza o prisustvu fizičke bolesti (paralize, poremećaji kooordinacije, grčevi, tikovi, zamuckivanje, bezglasnost...).
- Disocijativni i konverzivni simptomi mogu da imitiraju sva poznata medicinska, posebno neurološka oboljenja!
- Neočekivani odlazak od kuće sa nesposobnošću sećanja sopstvene prošlosti, i sa izmenom identiteta.
- Smanjenje ili odusustvo voljnih pokreta u dužem periodu (disocijativni stupor)


Somatoformni poremećaji (srčana nervoza, gastrična nervoza, psihogeni: iritabilni kolon, kašalj, učestalo mokrenje, opstipacija, lumbago, bolovi u raznim predelima, glavobolja...)
- Različite telesne smetnje u odsustvu relevantnih medicinskih nalaza.
- Veći broj telesnih simptoma za koje nije nađeno odgovarajuće medicinsko objašnjenje.
- Somatoformni simptomi mogu poticati od bilo kog organskog sistema.
- Somatoformne bolesti ne karakteriše toliko strah od bolesti, koiko sama priroda simptoma/senzacija koje osećaju.

Depresivna neuroza
- Osećanje tuge koje predugo traje.
- Obeshrabrenost, nespokojstvo, beznadežnost koji takođe predugo traju.
- Gubitak interesovanja za mnoge stvari u životu, ”Ništa nema smisla”.
- Manje vođenje računa o ličnoj higijeni i izgledu.
- Smanjena radna sposobnost.
- Promena raspoloženja, od tužnog i malodušnog do skoro normalnog.


Ostali poremećaji
- Specifične fobije-fobije koje mogu da se odnose na bilo koji, od mnogih objekata, predmeta i situacija
- Postraumatski stresni poremećaj
- Mešovito stanje depresije i straha
- Poremećaji prilagođavanja
- Akutna reakcija na stres
- Neurastenija (karakterističan simptom, uporno i veoma neprijatno osećanje umora posle psihičkog i minimalnog fizičkog napora.)
- Sindrom depersonalizacije i derealizacije

Opsesivno kompulsivni poremećaj – OKP
Prisilne misli i radnje koje se stalno ponavljaju

- Stalna/česta zabrinutost mislima da će se nešto loše desiti, sebi ili drugima.
- Opterećenost mislima po kojima bi osoba mogla da uradi nešto loše.
- Strah osobe da bi mogla da uradi nešto nemoralno/loše.
- Strah od prljavštine, zaraze.
- Prevelika težnja ka urednosti, higijeni, tačnosti, simetriji.
- Preterana provera električnih uređaja, vrata, svega svega što bi moglo da dovede do neke opasnosti.
- Preterano ponavljanje nekih radnji, nebili se što bezbednije obavile (prolazak kroz vrata, prelazak preko ulice)
- Sakupljanje starih novina, papirića, računa, zbog straha da se ne izgubi nesto vredno.
- Oboleli stalno proverava da nekog nije povredio.
- Preterani rituali čišćenja, spremanja, nameštanja stvari po posebnom redu.

Literatura:
Psihijatrija/neuroze; Ljubomir Erić, Predrag Kaličanin
Klinička psihijatrija; Prof.dr sci.med. Jovan Marić